By February 17, 2016 0 Comments

Najlepše ukrasno drveće, koje našem vrtu daje posebnu čar

Ukrasno drveće je uživanje za oči i pravi ukras svakog vrta. Trebamo pronaći drvo koje najviše odgovara našem dvorištu. Zavisi i od veličine ali i od oblika dvorišta. Ukrasno drveće je listopadna biljka čiji vek je dosta dug. Ono može živeti mnogo decenija, pa čak i nekoliko vekova.

Sadnja ukrasnog dreća

Mesto gde ćemo posaditi naše drvo za dvorište jako je bitno da ima dovoljno svetlosti. Zemljište treba biti propusno i da dobro odvodi vodu. Ukrasno drveće ne bi trebalo da se sadi u senci drugih biljaka. Prvo što ćemo uraditi kod sadnje drveća je da pripremimo zemlju unapred. Dubina rupe u koju ćemo posaditi naše drvo trebalo bi da bude od 40 do 80 cm, zavisi za koju smo se vrstu odlučili.

Drveće sa golim korenom sadi se samo u vreme vegetacije, a drveće u saksijama se može saditi tokom cele godine. Ukoliko nam je stablo mnogo tanko moramo ga privezati za neki stub, da ga jak vetar ne bi slomio. Pri samom vezivanju moramo obratiti pažnju da i mi slučajno ne oštetimo stablo, zato nikako ne trebamo prejako vezivati. Prvih nekoliko godina života naših lepotana koji nam krase vrt, treba redovno zalivati, pogotovo u letnjem periodu.

Jasmin

Jasmin je drvenasti grm, povijenih grana, koji može da dogtigne visinu i do 3 m. Ovo je brzorastuće usrano drvo i već druge godine posle sadnje kreću izlaziti šibe, koje daju kompleksnost jasminovom grmu. Poseduje cvetove, uglavnom bele boje. Vreme njegovog cvetanja je proleće i leto, a postoje i neke vrste koje čak cvetaju i zimi. Cvetovi jasmina su u grozdovima i pojavljuju se u toku maja i juna.

jasmin grm

Zemjište koje odgovara Jaminu mora biti vlažno, mada uspeva i na drugom tipu zemljišta. Ovo drvo nije zahtevno za gajenje niti za održavanje. Odlično podnosi i zime i leta, pa čak i sušu ponekad. Jasmin voli da bude izložen direktnom suncu i tada cveta punim svojim kapacitetom, mada može da boravi i u polu senci, ali će tada malo oskudnije da cveta.

Orezuje se u periodu kada mu prođe cvetanje. Orezivanje se vrši tako što se skraćuju mlade snažnije grane koje nisu cvetale. Kod starijih biljki možemo poseći sve grane ukoliko je to potrebno.

Listovi ove lepe biljke sadrže soponin, što znači da ćemo se, kada protrljamo list kroz ruke, rešiti sve nečistoće. Takođe ovaj izvanredan list koristi se i u kozmetici.

Jasmin se razmnožava sa mladim izbojcima, u jesen. Lako se zakoreni i brzo raste.

Japanski javor

Za ovu biljku kaže se još i da je azijski simbol inteligencije. Poreklo mu je iz Japana, ali gaji se u celom svetu. Japanski javor je najrasprostranjenija vrsta javora koji se gaji u dekorativne svrhe. Listovi japanskog javor su roze, žute, crvene, oranž ili zelene boje. Ovo drvo se menja pa se samim tim menja i nijansa boja njegovih listova. Cveta od aprila do maja meseca. Dostižu visinu i do 7 m. Od vrste koju odaberemo zavisi i koliko će drvo brzo rasti.

japanski javor

Ovom ukrasnom drvetu ne prija bas direktno sunce ali voli da je u svetlijem. Odgovara mu plodno zemljište kao i veća vlažnost vazduha. Možemo ga držati u vrtu, a posaditi u saksiji, samo moramo voditi računa dag a ne zalivamo previše. Ukoliko ga držimo u saksiji moramo da zalivati i zimi.

Za njegovu sadnju potrebno je nabaviti kalemljene kultivare, jer će nam oni dati zdraviju biljku. Sadi se pojedinačno i trebao bi da se postavi na centralno mesto u bašti, sa kombinacijom još nekog cveća i daže našem vrtu prvoklasan izgled. Potrebno je presaditi ga na tri godine, ukoliko ga imamo u vrtu, a za one koje gajimo u saksiji presađivanje je potrebno svake godine.

Orezivanje mu ne treba ukoliko drvo boravi u vrtu. Jedino mu trebamo otkloniti oštećene grane u aprilu. Ovaj Javor ukoliko je u saksiji treba orezivati od maja do septembra. Razmnožavanje se vrši reznicama ili semenom.

Japanska trešnja

Ukrasno drvo japanska trešnja potiče iz Koreje, Kine i Japana. Ona je simbol prolaznosti i čistote. Japanska trešnja dostiže visinu od 8 do 12m. Vreme njenog cvetanja je april mesec, pre njenog listanja. Sa cvetovima koji su roze ili bele boje zaista izgleda nezno i graciozno. Njen cvet je inetresantan po tome što otpada ceo odjednom. Osim lepog izgleda njeni cvetovi divno mirišu, što pčelama jako godi, pa ih i oprašuju.

Japanska tresnja

Potrebno joj je dosta prostora zbog svoje veličine. Potrebno joj je i dosta sunca kao i malo plodno zemljište. Uspeva na svim vrstama zemljišta. Ona se gaji samo u dekorativne svrhe i ako neke vrste daju i tamne trešnje.

Bilo bi dobro japansku trešnju saditi samu. Ona će tako usamljena istaći svoj neverovatno lep i prijatan izgled. Japanska trešnja takođe je i simbol sreće.

Tuja

Tuja je ukrasna biljka, za koju se veruje da ne bi trebala da se sadi uz kucu, jer je otrovna. Sadnja tuja obavlja se ili u rano proleće ili u kasnu jesen. Ukoliko se odlučimo da sadimo kontejnirane sadnice mogu se saditi tokom cele godine. Od tuja možemo napraviti zimzelene ograde. Ukoliko to želimo tuje sadimo redno na rastojanju u zavisnosti od koje vrste.

tuje

Tuje treba zalivati i đubriti po potrebi. One jako vole da se kupaju, vole orošavanje, ali moramo obratiti pažnju da ne preteramo. U letnjim danima treba ih zalivati u večernjim satima ili u ranim jutarnjim. U hladnijim danima se ne mora zalivati često kao leti. Đubre se sa prevrelim stajskim đubrivom.

Orezivanje tuje utiče na izgled same biljke, al ii celokupnog vrta. Orezivanje se vrši dva put godišnje, u proleće i kasnu jesen.

Neke od vrsta tuja su thuja occidentalis teddy ( patuljasto kuglasta tuja), danika (elegantna, lepezasta tuja), woodvardy ( brzorastuća tuja), smaragd (najzastupljanija zapadna tuja).

Magnolija

Magnolija potiče iz Azije i Severne Amerike. One cvetaju pre listanja, od maja do septembra. Raste kao niže drvo do 5m, a može id a oblikuje žbun.

magnolija drvo

Ona zahtela duboko, do umereno vlažno zemljjište u kome nema kreča. Magnolije su otporne na niske temperature. Magnolija voli da bude izložena direktnom suncu, nije bas ljubitelj senke. Mora se samo zaštiti od jakih vetrova.

Ukrasno drvo magnolija sadi se u aprilu. Treba ih saditi plitko, jer se koren zakorenjuje već u površinskom sloju zemljišta. Razmnožavaju se reznicama i iz semena.

Orezivanje joj ne treba mnogo. One se jako malo orezuj. Potrebno je samo malo ukloniti isprepletane i suve grane. Orezivanje ove biljke vrši se nakon cvetanja ili pak u kasno proleće. Magnolija ne treba da se okopava oko korena, jer je plosnat i možemo je povrediti.



Tags:, , , , , , , , , , , ,
Posted in: Ukrasno drveće

Post a Comment

error: Sadržaj je zaštićen !!
shared on wplocker.com