Erika – zimzelena biljka idealna za vrt ili saksije

Erika, latinski naziv (Erica) je zimzeleno, baštensko cveće, koje je posebno dekorativno ako se gaji u kamenjaru, u kombinaciji sa patuljastim četinarima. Na latinskom, njeno ime znači – metla. Može se gajiti i u saksijama ili žardinjerima i držati na terasi mada se sve češće drži kao sobna ukrasna biljka.

Rod Erica ima više od 800 vrsta. Ova zimzelena biljka potiče iz Sredozemlja i s juga Afrike.

Najveći broj vrsta raste u vidu malih zimzelenih grmova, koji se odlukuju nežnim igličastim listovima. Cvetovi rastu u cvastima, uglavnom su sitniji a kod nekih vrsta i krupniji. Erika cveta u raznim bojama . od bele do ljubičaste a pojedine vrste daju cvetove diskretnog mirisa.

Najpopularnije vrste Erike

Od sobnih vrsta Erike, najviše se za uzgoj biraju: Erica gracilis, Erica carnea i Erica hyemalis. Erica gracilis pogodna je za gajenje u bašti, na gredicama i može da poraste do 30 cm. Ova vrsta vceta u jesen i ima roze, bledoljubičaste ili bele cvetove, spojene u klas. Tokom zime, listovi postaju braon boje, a u proleće se ponovo zazelene. Kada su zime jake a temperature baš niske, savetuje se da se zaštiti koren biljke, tako što ćemo oko njega postaviti komadiće kore drveta ili grančice. Erica hyemalis je zimsko cveće jer cveta zimi. Može da poraste do 40 cm. Daje cvet belo roze boje, lila ili crvene. Erica carnea može da prezimi napolju a raste u visinu, od 10 do 30 cm, kao žbun, ili kao malo drvo – oko 60 cm visoko. Cveta s početkom pročeća zvonastim cvetićima koji su crveni, pink ili beli. Ako zima nije prejaka, ova vrsta može da procveta i u decembru. Cvetovi neće izmrznuti pod snegom.

Nega i gajenje Erike

Eriki odgovara temperatura u rasponu od 5 do 15 stepeni. Dobra pozicija za uzgoj je zastaklena terasa. Obezbedite biljci fino osunčano ili polusenovito mesto. Odgovara joj kiselo zemljište velike propustljivosti. Posle cvetanja, erika traži orezivanje, odnosno uklanjanje cvetova i grančica koje su se osušile, i to bez odlaganja, kako bi biljka imala energije za dalji razvoj.

Eriki je potrebno redovno zalivanje i povremeno orošavanje listića. Pošto ne podnosti krečnjak, zalivajte eriku odstajalom vodom ili kišnicom.Erika jeste otporna biljka ali pazite da ne preterate sa zalivanjem.

Razmnožavanje i pravljenje vresišta

Erika se može razmnožavati reznicama ili deljenjem. U prvom slučaju, reznice treba uzeti u julu i avgustu. Za razmnožavanje deljenjem, najbolji period je avgust i septembar.

Najbolje je da reznice budu dužine oko 3 cm. Napravite olovkom ili nekim štapićem rupu u zemljištu i postavite reznicu. Zaštitite reznice najlonom, ali ih povremeno vetrite. Očekujte da će se za oko 20 dana reznice ukoreniti, i tada možete da skinete zaštitni najlon.

Podloga za vresište treba da bude rastresito, kiselo zemljište. Razdelite površinu pa počnite da sadite u grupama od po 5 erika sa medjusobnim rastojanjem od oko 25 cm. Na kraju, zalijte biljke obilnije.

Kada nabavljate biljke za sadnju, pogledajte prvo listiće – obavezno je da imaju zelenu boju i da ne opadaju. Kada ste nabavili zdravu biljku, gajenje će biti uspešnije.