Šimšir- višestruke mogućnosti primene

Šimšir, latinski naziv Buxus je ukrasno grmlje gustih zelenih listova. Najčešće se koristi za ograđivanje terasa ili dvorišta, kao gusta živica, ili za pravljenje oblika u vrtu – topiari. Niski šimšir – Buxus microphylla raste do 1 metar visine. Najpoznatija vrsta niskog šimšira nosi naziv Compacta i naraste oko 30 cm visine. Buxus sempervirens koji se najčešće koristi za obrube, naraste od 1,5 do 3 metara visine, mada stariji primerci dostižu i do 5 metara.

Sadnja

Šimšir ne podnosi jako vlažno tlo, pa ga najbolje saditi u dobro dreniranu zemlju. Tlo se priprema tako što se iskopa šira, ali ne jako duboka rupa za sadnju. Idealna rupa bi bila dva puta veća od samog korena po širini. Zemlju oko biljke je potrebno dobro ugaziti. Za mladice je bitno redovno zalivanje, i prihrana jednom do dva puta godišnje. Lep je u svako doba godine, i podnosi kako osunčana tako i senovita mesta.

Gajenje šimšira podrazumeva veliku pažnju i često orezivanje. Prilikom orezivanja živice bitno je uvek da u poprečnom preseku imaju oblik trapeza kako bi se omogućila dovoljna osunčanost svih delova biljke. Kod odrasle živice orezivanje se sprovodi tri do četiri puta godišnje.

Kako šimšir nije jeftin, razmnožavanje je najbolje sprovoditi reznicama. Reznice se uzimaju sredinom leta sa dobro oformljenih biljaka. Najoptimalnija je reznica od oko 10-15 cm dužine, stara oko dve godine. Sa reznica obavezno uklonite listove sa donje strane nakon čega ih je potrebno zabosti u zemlju do pola. Najbolje bi bilo kupiti supstrat, ili možete sami napraviti zemlju od mešavine jednakih delova treseta i rečnog peska. Kada sve reznice posadite u žardinjeru ili saksiju, dobro ih navodnite i prekrijte prozirnom folijom. Držite žardinjeru na temperaturi od 23 do 27 stepeni Celzijusa. Ako se redovno orošavaju i prozračuju, reznice bi trebalo da puste korenje za tri do četiri meseca. Kada razviju listove i puste korenje, mladice presadite u veće saksije ili na mesto koje ste predvideli za sadnju.

Alat za orezivanje mora biti oštar kako bi se izbeglo gnječenje listova. Ne zaboravite da je redovno zalivanje prvi preduslov da bi mladice uspele da se razviju.

Da bi biljke bile punije i zelenije, redovno održavanje rezidbom, zalivanje i prihrana mineralnim gnojivima su neophodni.

Ukoliko se odlučite za presađivanje šimšira radi promene koncepcije vrta, najbolje vreme za to je rano proleće. Prvo je potrebno pripremiti sadne rupe kako bi šimšir proveo što manje vremena van zemlje.

Bolesti

Najopasniji neprijatelj šimšira je šimširov moljac. Ovaj moljac preživljava zimu u stadijumu gusenice. Mlade gusenice jedu samo gornje delove lista, dok starije brste i lišće i koru i narušavaju u potpunosti izgled živice. Ukoliko želite da izbegnete upotrebu hemijskih sredstava, najbolje je pregledati šimšir mehanički i uništiti sve gusenice. Šimšir treba protresti tako da gusenice padnu na zemlju nakon čega ih je nabolje uništiti spaljivanjem kako se ne bi razmnožile. Na žalost, šimširov moljac za sada nema dovoljno prirodnih neprijatelja. U drugom slučaju možete koristiti dozvoljene vrste insekticida, ali obratite pažnju da nisu škodljive pčelama i drugim korisnim organizmima.

Šimšir uspeva i u saksijama, tako da ne morate imati vrt da bi uživali u njegovoj lepoti.Vodite računa da u tom delu terase nema direktnog sunca. Presađivanje se vrši svake dve do tri godine. Šimšir raste sporo, ali će one uporne nagraditi velikom izdržljivosću i lepotom.

Nega svakako ne sme biti preterana u vidu prečestog zalivanja, jer u tom slučaju desi se da koren šimšira istruli.

Dok divlji šimšir- Berberis vulgaris poseduje lekovita svojsta iz bobice i kore, potrebno je naglasiti da je pitomi šimšir otrovan.