Dipladenia – Prelepa tropska puzavica

Dipladenija je cveće poreklom iz Južne i Centralne Amerike. Njen naziv Dipladenia poreklom je iz staro grčkog jezika, dipl’oos što znači duplo i aden što znači žlezda. Latinski naziv ove biljke je Dipladenia. Poznata je još po nazivu brazilski jasmin. Jako je otporna.

Stabljike ove tropske puzavice mogu dostići dužinu od dva i po do tri metara. Ispunjene su mlečnim sokom, koji ne deluje bas prijatno na kožu i sluzokožu. Listovi su joj jajastog oblika, na vrhu zašiljeni, a raskošni cvetovi su crvni, beli, žuti ili ružičasti. Uglavnom se na jednoj sabljici na vrhu nalaze tri, četiri cveta. Dipladenia ne mora uvek biti u ulozi puzavice. Cveta baš dugo i nije teška za održavanje, ali nije ni biljka za početnike.

Dipladenia 1

Nega i uzgoj Dipladenie

Dipladenia se gaji uglavnom kao baštenska biljka, a u toplijim krajevima ona može i napolju da prezimi. Ona zahteva svetlija i sunčana mesta, jer ako raste u senci ili polusenci sporije će cvetati, a grane će joj se samo više izdužavati.

Temperatura koja je idealna za Dipladeniu je od 15 do 30 stepeni. U kotinentalnim krajevima treba je staviti u neku prostoriju, gde joj temperaturni uslovi odgovaraju. Čim dođu prvi hladni dani treba se pobrinuti da ova trposka biljka bude uneta u kuću. Treba je uneti kada joj je zemlja suva i ostaviti je negde blizu prozora, jer ako unesemo Diplaniu mokre zemlje u toplu prostoriju, rizikujemo da će ona naglo izgubiti lišće, pa čak postoji mogućnosti i da propadne. Najbolje je poskidati svo lišće, poprskati je belim uljem kako bi se zaštitila. Čak i da biljka propada zimi, koren joj ne treba dirati, treba ga ostaviti da se on oporavi i probudi zajedno sa biljkom kad topli dani isprate hladne zimske. U proleće se iznosi napolje postepeno prilagođavati je direktnom suncu.

Orezivanje – Brazilski jasmin je sama po sebi prirodna penjačica i ako je hoćemo tako odgajiti trebamo odstaviti glavnu granu. Ukoliko želimo da je gajimo kao gromoliku biljku treba je orezivati, seći joj vrhove da se jače grana, i ovako cveta na novim bočnim granama i držati u sobnim uslovima, ali može i na balkonima.

Zalivanje – Dipladenia se zaliva vodom koja je prethodno odstojala, tek kada se prosuši površinski sloj zemlje, ne više od 3 cm. Zimi između dva zalivanja zemlja ne treba skroz da presuši. Jako joj smeta veliko zadržavanje vode oko korena, zato se treba brzo i redovno prazniti podmetač, ukoliko se ova biljka čuva u saksiji. Ukoliko želimo da povećamo vlaznost možemo saksiju sa Dipladeniom staviti na kamenčiće koji su u vodi, a da voda u tom slučaju ne dodiruje saksiju. Ovoj tropskoj lepotici prija i orošavanje mlakom vodom.

Presađivanje i prehrana – Kada je sadnja ove tropske lepotice u pitanju, kao i svaka puzavica treba se saditi uz oslonac i dodatno je vezati. Vrlo brzo taj oslonac će da obraste njenim mladuncima. U proleće ovu dragu tropsku biljku treba presaditi u malo veću posudu, dodati joj šaku glistenjaka, jednog od najkvalitetnijih đubriva u svetu i poseći odumrle i preduge grančice. Dipladenia voli uravnotezeno gnojivo svake dve nedelje kada je u punoj vegetaciji. Uglavnom se koristi najrasprostanjenije obično NPK gnojivo u džakovima, jer je lepo obojeno. Šaka granula stavi se u pvc bocu, zatim se doda topla voda, i dobo se promućka. Dobije se sivkasta tečnost, koja se postepeno dodaje po decilitar, najviše dva. Pre svake prehrane biljka treba malo da se zalije s vodom da se zemlja navlaži. Prehranit cveće suvog korena ravno je tome spaliti ga.

Ako ova penjačića baš naglo raste, već u prvoj godini mora se dva do tri puta presaditi. Nakon toga ona se presađuje svakog proleća. Nekada umesto presađivanja može se samo zameniti površinski sloj zemlje.

Dipladenia 2

Razmnožavanje – Dipladeniu, kao i inače drugu biljku, najlakše je razmnožiti u punoj vegetaciji. U proleće se uzimaju reznice s vrhova stabljika, ne duže od 10 cm, tako da na reznici ostane deo kore sa glavne grane, poseku se donji listovi i ostave se petiljke, koje se umaču u hormone i zakorenjavaju se na 25 stepeni. Tako presađenu reznicu treba pokriti sa najlonom, a pre toga poprskati vodom sa unutrašnje strane. Reznice mogu se posuti i gungicidom al i obični cimet odgovara istom. Te zakorenjene reznice cvetaće već iste te godine.

Bolesti i štetočine – Ukoliko se na Diplandiji pojave crvene tačkice na poleđini njenih listova, to je znak da su biljku napali crveni pauci. Da bi se njih rešili biljku svakodnevno treba prskati vodom, jer crveni paukovi ne podnose istu. Isto tako ako primetimo klupče, malo poput vate, u pazuhu listova trebamo da se spremimo na borbu protiv crva. Takođe postoji i bolest koja se ispoljava u vidu braonkastih tačkica po listovima. U tim slučajevima treba samo brzo reagovati, odstraniti te listove da se bolest ne bi dalje širila na biljku. Isto tako, smeđe tačke mogu da ukazuju i na to da biljci treba više vlage. Tada je samo treba prebaciti na neko bolje mesto i više pažnje posvetiti njenom zalivanju.