Đurđevak, simbol povratka sreće

Đurđevak, čiji je latinski naziv Convallaria majalis je poznata i pod nazivom đuđica, šmarnica ili đurđevac. Postoje više legendi o ovom cveću, ali evo dve najpoznatije:

U prvoj se veruje da su se suze Bogorodice pretvorile u đurđevak u trenutku kada je plakala ispred krsta Isusa Hrista. Prema drugoj legendi se veruje da je cvet nastao od Evinih suza kada je morala da napusti Raj. Ipak, đurđevak simboliše povratak sreće i čistoću srca.

U stara vremena su momci i devojke brali ovo cveće jer su verovali da donosi sreću u ljubavi.

djurdjevak cvece

Kod nas je nakada bio običaj da se na Đurđevdan ljudi kite đurđevkom kao simbolom rascvetalog proleća. U svakom sličaju je ova biljka veoma poznato celom svetu, pa je u nekim zemljama i nacionalni cvet.

Poreklom je iz šuma širom umerene klime severa Evrope, Azije i istoka Sjedinjenih Američkih Država. Uglavnom raste u hrastovim šumama, brdskim livadama a uzgaja se i oko kuće.

Đurđevak ima lepe, bele, mirisne i viseće cvetiće koji su raspoređeni u grozdove. Svaki cvet se sastoji iz šest belih latica i podseća na zvončić. Cveta u maju mesecu. Postoji i vrsta C.majalis “Grandiflora” čiji su cvetovi krupniji. Listovi su tamnozelene boje, obično ih je po dva – tri na cvetnoj dršci koje traju sve do jeseni. Koren je debeo, člankovit, horizontalan i beličaste boje. Plod je crvena mala bobica oko 8 mm u prečniku i sadrži od dve do šest semenki plave boje. Svi delovi đurđevka su ljutog i gorkog ukusa i otrovni. Ova biljka je višegodišnja i familija je ljiljana.

Sadnja i razmnožavanje

Gajenje ove biljke je relativno lako. Sadi se od februara do aprila a dubini od 2 cm i rastojanja od 10 – 12 cm. U proleće dok biljka ne procveta je potrebno redovno zalivanje i odražavanje zemljišta vlažnim. Kada prođe sezona cvetanja uvenule cvetiće je potrebno odseći i postepeno smanjivati zalivanje. Pošto se ova biljka relativno brzo širi, početkom jeseni treba izvaditi gusto ukorenjene bokore i podeliti podzemna stabla. Posle pet godina se biljke trebaju izvaditi i ponovo presaditi u obrađenu zemlju. Đurđevak se može gajiti i u saksijama. Rizomi se sade u saksije koje se do ivice ukopavaju u zemlju u bašti. Zimi se saksije unose u kuću na svetlo mesto. Pogodna temperatura je od 12 do 14 stepeni i potrebno je umereno zalivati. Veoma je bitno da temperature ne bude previsoka, jer će izostati cvetanje.

djurdjevak gajenje

Primena đurđevka

Ova biljka je veliku primenu našla u službenoj medicini za lečenje raznih bolesti. Uspešno deluje na lečenje srčanih bolesnika i deluje povoljno na krvne sudove. Za pripremu preparata se koristi cela biljka, dakle cvetovi, lišće i koren. Sveža biljka je mnogo lekovitija i jače deluje na organizam.

Obzirom da je dosta otrovna ne preporučuje se priprema bilo koje vrste leka kod kuće. Zbog toga je ne trebaju brati trudnice i deca, i nakon bilo kakvog kontakta obavezno je pranje ruku.

Takođe veliku ulogu igra i u parfimerijama. Đurđevak je jedan od omiljenih aduta mirisa. Još pedesetih godina je Kristijan Dior zajedno sa Edmondom Roudnistkom stvorio “Diorissimo” parfem sa nežnim mirisom ove biljke.

U parfemima se uspešno kombinuje sa gardenijom, cvetom pomorandže, mimizom i frezijom.