Gipsofila, partner u leji ruža

Gipsofila, latinski naziv Gypsophila je na našim prostorima poznata i pod nazivom šlajer. Njena uloga se uglavnom našla u aranžmanima sa ružama, mada se koristi i za ulepšavanje dvorišta (vrtova). Primarno stanište ove biljke je Evropa i Azija, a osnovna vrsta cveća raste u južnoj Evropi. Možemo izdvojiti Tursku koja ima veliku raznolikost sorta, čak oko 35 vrsta. Za Turskom je Holandija, koja u velikim količinama proizvodi ovo cveće. Njihova sorta Million star “ New love” snabdeva veliki broj cvećara uključujući i našu zemlju i važi za najkvalitetniju i najdugotrajniju Gipsofilu. Ova biljka spada u porodicu karanfila.

Rast joj je nizak, može biti kao prostirka (puzalica) ili kao žbunasti šiprag. Uglavnom se kreće od 10 – 80 cm. List je mali, linearan i od sive do plavo zelene boje, a cvet može biti bele, roze ili ljubičaste boje. Nekoliko vrste od ovog cveta se koriste u biljnoj medicini i ishrani. Neke se koriste kao sastojak u pripremi dezerta Halve, a neke su sastojci likera, sladoleda i sira. Njihov plod pospešuje aromu i ukus proizvoda. Gipsofila voli sunčana mesta i zemlju sa krečnjakom. Vrste visokog rasta su lep partner ružama, zvončićima i žavornjaku.

Gipsofila cvece

Gajenje i uzgoj Gipsofile

Ova biljka se uglavnom gaji u kamenitim baštama jer opstaje na suvoj, peščano – šljunkovitoj podlozi. Ali, najlepša je na dubokoj podlozi sa dobrom drenažom. Seje se u martu mesecu i u tom periodu je potrebno mnogo svetlosti, tako da je najbolje staviti saksiju pored prozora. U maju se rasađuje direktno u zemljište, jer je biljka već dovoljno ojačala. Gipsofila ne voli vlagu, tako da vrlo dobro podnosi sušu.

Ako se sadnja radi na većoj površini, odnosno za prodaju sadi se u plastenicima na toplom i zaštićenom mestu. Idealna temperatura je od 20 – 25 stepeni. Uglavnom su to dugotrajne vrste i sa većom visinom, pa je potrebno saditi na razmaku od 70 -80 cm i u cik – cak. Višegodišnjoj Gipsofili treba dodati peska ili piljevine, pogotovo ako je zemljište glinovito.

Razmnožavanje se može vršiti semenom, ali se može razmnožavati i reznicama.

Vrste Gipsofile

Danas u svetu postoji oko 90 vrsta ovog cveća. Uglavnom se njihova podela zasniva na jednogodinjem i višegodišnjem cvetanju. Period u kome ova biljka cveta je od maja do septembra i zavisi od vrste. Redovnim orezivanjem se pospešuje i obnavlja cvetanje. Najzastupljenija višegodišnja sotra je Gypsophila elegans čiji je rast od 40 do 80 cm. Ona cveta u julu i avgustu.

Gipsofila gajenje

Sledeća sorta je Gypsophila muralis i ona se najčešće koristi za cvetnjake i balkone.

Od jednogodišnjih se izdvaja poznata sorta Gypsy koja je primenu pronašla u izradi venčanih buketa, i ne kao dopuna drugim cvetnim vrstama već kao isključivi izbor.

Izdvaja se i sorta pod nazivom “ Teeny ”, koja se praktikuje kao dekoracija svadbenih stolova, sveća i drugih vrsta aranžmana. Često se koristi i sušena za dekoracije Novogodišnjih i Božićnih praznika.