Dunjarica, otporna zimska puzavica fantastičnog izgleda
Dunjarica, latinski naziv Cotoneaster. Pripada porodici Rosaceae, a poreklom je iz Kine, dok se u Evropi kultiviše početkom XX veka.
Opis biljke
Dunjarica je niska ukrasna biljka. Zimzelena je i puzajućeg rasta. Njena visina je do 60 cm u visinu i 1,5m u širinu. Koristi se kao grm, kao ograda, kamenjari se ukrašavaju uz pomoć patuljaste vrste dunjarica. Sjajno izgledaju i kada ih pustimo da pužu preko zidića. Listovi su joj veličine od 5 do 15cm. Kod listopadnih dunjarica jesenje lišće je predivnih boja, zimzeleni listovi su u kombinaciji sa njenim crvenim plodom pravi ukras našeg vrta. Njen list je finog ukusa, pa je jako primamljiv i pticama. U vreme cvetanja stalni posetioci su im vredne pčelice i šareni leptiri, jer sui m posebno ineteresantni mali beli cvetići naše dunjarice. Plodovi dinjarice su otrovni.
Vrste dunjarice su:
Cotoneaster dammeri – zimzeleni ili poluzimzeleni žbun kome pri nižim temperaturama lišće crveni i opada. Ona je patuljasta puzavica visine do 60 cm. Uglavnom njen uzgoj je u dekorativne svrhe. Koriste se kao prekrivači tla.
Cotoneaster horizontalis – je takođe poluzimzelena vrsta dunjarica, bogata tamno zelenim lišćem, koji ostaju na svojim granama do kasne jeseni. Grane su joj lepezasto raširene bogate cvetićima bele i ružičaste boje. Dostiže visinu do 80 cm, a grane koje se pružaju mogu biti i do 2 m.
Sadnja i uzgoj
Izabraćemo fino osunčano mesto, koje može biti i u polu senci. Najpogodnije vreme kada ćemo izvršiti sadnju jeste u jesen. Mladicu trebamo posejati u sveže, meku zemlju, poroznu sa malo peska i treseta. Možemo je saditi pojedinačno ili u kombinaciji sa drugim cvećem. Takođe odlično podnosi sadnju na padinama, koje je teško održavati košenjem. Ona gustim rastom sprečava širenje korena u širinu. U principu odlična je za saradnju i uglavnom će uspevati na svakom zemljištu. Mladu biljku potrebno je fino zalivati. Moramo samo voditi računa da ne preteramo sa zalivanjem kako ne bi doslo do truljenja. Redovno zalivanje potrebno joj je samo nakon sadnje , jer kada razvije svoj jak koren postaje jako otporna na sušne periode.
Nega i održavanje
Dunjarica je jako skromnih zahteva, veoma otporna biljka. Odlično podnosi sušne periode, još će i uživati u punom sjaju sunca. Prilagodljiva je svakom tlu, ali najviše joj odgovara umereno plodna i dobro propustljiva zemlja.
Orezivanje joj nije potrebno. Možemo pustiti našu ukrasnu biljku da jednostavno puže i poprimi svoj prirodni oblik. Jedino na šta trebamo obratiti pažnju su suve i oštećene grane. Njih samo trebamo ukloniti sa biljke na proleće. Ukoliko ovu biljku uzgajamo kao živu ogradu onda joj orezavanje potrebno i vrši se nakon cvetanja biljke.
Dunjarice koje prekrivaju tlo otporne su na mraz. Pomoću trimera za živu ogradu možemo je oblikovati , kako bi se lepše uklopila sa okolinom i ona sama izgledala zanosnije. Mlade biljke potrebno je rezati na proleće, na pola dužine grana od prethodne godine kako bi čitava građa biljke bila čvršća i više razgranata.
Ukoliko želimo lepo da je negujemo i održavamo moramo se jedino paziti bolesti. Karantenska bolest manifestuje se tako što joj se suše cvetovi, listovi postau smeđe crvene boje, suše se, ali ne otpadaju nego samo tužno vise na biljci. Na granama tad mogu da se pojave izgrasline iz kojih izlazi bela ili smeđa izlučevina. Ova bakterijska bolest može se preneti sa biljke na biljku u vreme oprašivanja, vetrom ili kišom. Takođe zaraza se može preneti i makazama. Za preventive može se koristiti fungicide. Ukoliko na vreme uočimo simptome dovoljno je samo da odstranimo zaražene delove i da ih spalimo.
Razmnožavanje
Dunjarica može se razmnožiti reznicom krajem leta ili svojim semenom u proleće. Jako se lako zakorenjuje, što i sam proces razmnožavanja čini jednostavnijim.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
