Iberis – nega i saveti za uzgoj

Iberis je poznat i pod imenom tatarsko cveće. Ova baštenska biljka je vrlo otporna i može se naći u više različitih oblika i boja cvetova. Sade se samostalno ili grupno, u baštama ili žardinjerama na terasama. Kada se sadi u grupama, u zavisnosti od vrste, Iberis će formirati prelepi pokrivač tla ili borduru.

Iberis cveće pripada porodici Brassicaceae koju čini oko 50 vrsta, jednogodišnjih, zimzelenih višegodišnjih i polužbunastih biljaka vrlo različitih po visini, veličini, boji i obliku lista i cveta, ali i po periodu cvetanja. Poznatije vrste su Iberis amara, Iberis umbellate i Iberis sempervirens.

Iberis potiče sa Iberijskog poluostrva i iz Maroka. Nekada davno se koristio kao lekovita biljka.

Cvetanje

Boje u kojima se može naći cveće iberisa kreću se u skoro svim bojama sunčevog spektra – ljubičasta, crvena, roze, bele boje… Period cvetanja Iberisa je takodje vrlo različit, i može biti bilo kada u godini izuzev zimi. Najviše vrsta cveta ipak aprila i juna. Cvet iberisa traje oko 20 dana.

Vrste iberisa

Iberis amara (gorka ognjica) je jednogodišnja biljka, laka za uzgoj. Raste u visinu do 30 cm i cveta od maja do kraja jula. Cvetovi su bele boje. Osim u saksijama, može se gajiti i kao cvetni pokrivač u vrtu.

Iberis umbellate ( grimizni iberis ) je jednogodišnja i vrlo otporna biljka, jednostavna za održavanje. Odlikuje je brz rast, a dostiže visinu od oko 40 cm. Cveta belim, roze ili crvenim cvetovima od kasnog proleća pa sve do jeseni. Odličan je izbor za cvetne gredice, i gajenje u vrtu, u kamenjaru.

Iberis sempervirens ili snežak je polužbunasta višegodišnja zimzelena biljka, jedna od najnižih jer dostiže visinu od svega 15 cm. Cveta od aprila do juna, belim sitnim cvetovima pa je idealna kao prekrivač tla.

Ipak, u našim krajevima je najpopularniji polužbunasti iberis visok do 30 cm. Ovaj jednogodišnji iberis ima uske zimzelene listove i sitne bele cvetove u kišobranastim cvastima. Odgovara joj skoro bilo kakvo zemljište, a ne zahteva mnogo vode ni vlage, ali mu zato treba dosta sunca. Najbolji je za sadnju u kamenjarima ili saksijama i u žardinjerama.

Nega Iberisa

Iberis traži osunčan položaj. Po pitanju zalivanja nije zahtevna biljka. Izdržaće višak vode, kao i to kada zaboravite da ga zalijete.

Kada Iberis precveta, poželjno je da se ošišaju cvetne stabljike, kako bi biljka i sledeće sezone bogato cvetala. Na ovaj način se i onemogućava formiranje plodova, što biljci daje više energije za bujne cvetove.

Pošto je iberis uglavnom višegodišnja zimzelena perena, nekada može živeti i 30 godina. Ipak, preporuka je da se s vremena na vreme podmladi, odnosno da se iskopa iz zemlje, razdeli i presadi na drugu lokaciju.

Iberis inače tokom zime potpuno gubi svoj nadzemni deo, ali će biljka na proleće opet da se obnovi i počne s rastom.

Sadnja Iberisa

Iberis se sadi u zavisnosti od vrste, pojedinačno ili u grupama. One vrste koje imaju veliku visinu, trebasaditi samostalno jer su dovoljno markantne.

Niske vrste, medju kojima su i one sa visinom od svega par santimetara, sadite grupno, po nekoliko komada.

Razmnožavanje iberisa

Iberis je najbolje razmnožiti semenom. Brzo će isklijati ako ga posejete u martu. U slučaju da nikne previše gusto, proredite biljčice u razmacima od oko 20 do 30 cm, pa će imati dovoljno prostora za napredovanje.