Cveće Nova Gvineja – I sobna i baštenska biljka

Cveće Nova Gvineja, latinski naziv (Impatiens New Guinea) je višegodišnja biljka koja potiče sa ostrva Nova Gvineja – kako joj i samo ime kaže. U prirodnom okruženju, Nova Gvineja je velika biljka sa nekoliko većih cvetova, i krupnim listovima.

U našum uslovima, Nova Gvineja može da naraste u visinu od 20 do 40 cm. Ima duguljasti, prošarane listove u raznim nijansama – zelenim, žutim, bronzanim, crvenim…

Cvetanje

Cvetovi Nove Gvineje su pljosnati i imaju pet latica. Javljaju se u roze, beloj, lila, oranž, crvenoj boji ili u njihovim raznim kombinacijama.

Ovo zanimljivo cveće cveta obično od kraja februara pa sve do kasne jeseni. Nova Gvineja će cvetati i zimi, ako se gaji kao sobna biljka. Ipak, traži period mirovanja od oko 2 meseca, kako bi i naredne sezone bujno cvetala.

Gajenje i nega Nove Gvineje

Nova Gvineja voli sunce a optimalna teperatura za njen uzgoj je od 18 do 25 stepeni. Ako je gajite na otvorenom prostoru, izaberite joj polusenovito mesto, jer će direktni sunčevi zraci tokom jakih vrućina oštetiti biljku. U slučaju da je gajite u kućnim uslovima, stavite je bliže prozoru, uz izbegavanje promajnih mesta.

Zalivanje: Novu Gvineju redovno zalivajte, ali bez preterivanja da se ne bi javile neke od bolesti kao što su žutilo na listovima ili oštećenja i truljenje korena. Između dva zalivanja, pustite zemlju da se malo prosuši. Zalivajte biljku odozgo, ali nikako preko listova.

Prihranjivanje: Novoj Gvneju nije pptrebno mnogo prihrane. Dovoljno je da u proleće i leto dodate vodorastvorljiva đubriva jednom u nedelju dana. U proleće i leto treba staviti 2 grama djubruva po litru vode, a u jesen i zimu- 1 g po litri vode. Pazite da ne preterate sa gnojivom jer je ova biljka na to izuzetno osetljiva. Minimalna upotreba djubriva pospešuje cvetanje i omogućava kompaktnost biljke.

Sadnja

Nova Gvineja ima skroman koren i nema potrebe da se sadi u velike saksije. Za sadnju je najbolji supstrat na bazi treseta za sobne biljke. Prilikom presadjivanja, nemojte mnogo pritiskati zemlju oko korena, jer biljci treba dovoljno vazduha. Najbolje su saksije prečnika od 14 do 16 cm.

Razmnožavanje

Nova Gvineja se razmnožava u rano proleće, reznicama. One se uzimaju sa matične biljke i treba da imaju dužinu od 8 do 10 cm. Držite ih stalno vlažnim (u vodi) sve dok ne počnu da puštaju korenčiće.

Posuda sa vodom u kojoj držite reznice, treba da pude pokrivena celofanom u kome će te probušiti rupice kroz koje prolaze reznice. Celofan je najlakše pričvrstiti gumicom za posudu.

Kada reznice ožile, sledi sadjenje u male saksije sa prečnikom oko 10 cm. Treba ih potom redovno zalivati i jednom nedeljno obezbediti blag rastvor gnojiva.

-Razmnožavanje semenom

Seme Nove Gvineje može se posejati u saksije sakvalitetnim supstratom, uz dosta svetla i temperaturom izmedju 22 i 25 stepeni. Pod ovim uslovima mlada biljka niče za 3 do 5 dana. Inače, od momenta setve pa do trenutka presađivanja neophodno je da prođe 5 do 6 sedmica. Nova Gvineja cveta 6 do 8 nedelja nakon što smo je presadili.

Mi Vam ipak preporučujemo razmnožavanje reznicama, jer je razmnoavanje semenom retko u kućnim uslovima, a češće na profesionalan način jer zahteva odgovarajuću temperaturu, posebnu vlažnost i još neke uslove od kojih zavisi klijavost i otpornost mladih biljčica.

Bolesti Nove Gvineje – najčešća opasnost su insekti!

Crveni pauk je glavna štetočina koja voli da napadne Novu Gvineju. Prepoznaćete da je napao biljku onda kada listovi počnu da se uvijaju, i da se pojavljuju žute pegice, koje kasnije postaju tamnije. Na poedjini listova se javlja i paučina. Crvenog pauka je teško uočiti, pa ako primetite navedene simptome, nabavite odgovarajući insekticid.

Insekticid Vam treba i u slučaju da Novu Gvineju napadnu bele mušice, koje se lako primete kada protresete biljku.