Judino drvo, stablo ljubavi
Judino drvo, latinski naziv Cercis siliquastrum je navodno dobilo ime po legendi. Legenda kaže da je Juda nakon svoje izdaje Isusa pokušao da se obesi o granu ovog stabla. Mada se pretpostavlja da je ova biljka doneta iz Judeje, pa otuda i ovaj naziv. Ipak, ovo drvo italijani i španci nazivaju “stablo ljubavi”, zbog same boje cvetova i srcolikog oblika listova. Prirodno je rasprostranjena u južnoj Evropi i zapadnoj Aziji. Dokazano je da je ovo drvo jedno od najstarijih na planeti. Raste kao žbun ili nisko drvo, mada može dostići visinu i do 12 metara.
Brzina rasta je srednjeg inteziteta, ali ukoliko joj uslovi odgovaraju može biti i brzorastućeg inteziteta. Judino drvo je dekorativna vrsta i neretko se kod nas sadi u parkovima. Mada je moguće saditi je i u saksijama, za dekoraciju vrta ili balkona.
Karakteristike
Judino drvo je listopadna vrsta drveta koja pripada porodici mahunarki. Osnovna karakteristika ove biljke je da cvetovi ne izbijaju samo iz tanjih grana, nego i iz stabla i to pre formiranja listova. Cvetanje se javlja nakon pete godine, a sam cvast počinje krajem aprila i početkom maja. Cvet je bez mirisa i u obliku grozda, a može biti tamno roze, ljubičaste i bele boje. Cvetovi su uglavnom krupni i dugi oko 2 cm. Oni se većinom javljaju na prošlogodišnjim granama, ali nije isključeno da cvetaju i stare grane. Listovi su srcolikog oblika, širine od 9-15 cm i tamnozelene boje. Razvijaju se u maju i opadaju kasno u novembru.
Plod je svetlo – smeđa mahuna koja sazreva u jesen i ostaje na stablu zimi i sve do početka proleća. Dužina mahunke je oko 10 cm u kojoj su smeštene od 6 do 10 semenke elipsastog oblika. Ima veoma dobro razvijen i snažan koren, koji se može duboko ukoreniti i u krečnjačkim kamenjarima. Boja kore je crvenkasta ili sivocrna, veoma tanka i sitno ispucala. Kod mladih grana je sjajna i crveno – smeđe boje. Postoje više vrsta (sorta) ove biljke. Neke od njih su: Cercis siliquastrum Alba, C. Canadensis, C. Chinensis i C. Mexicana.
Održavanje ove vrste biljke je relativno lako. Judino drvo uglavnom uspeva na sunčanim i toplim prostorima. Cvetanje je veće ako je prethodno leto bilo toplo i dugo, a manje ukoliko je bilo dosta padavina. Ne voli prevlažna i teška tla, pa joj je potrebno vrlo malo zalivanja. Zbog ovih karakteristika veoma dobro podnosi sušne periode.
Orezivanje: Orezivanje nije neophodno, osim u slučaju da je potrebno odstraniti odumrle grane. Naravno, ukoliko ne želite visoko drvo ili ste više za žbunastu varijantu možete rast kontrolisati na ovaj način.
Razmnožavanje: Judino drvo se razmnožava iz semena ili poluzelenim reznica. Semenke imaju jako tvrdu semenjaču, pa ih je dobro malo isturpijati pre setve. Najbolje je seme sejati čim sazri, potopiti u mlaku ili vruću vodu i ostaviti da stoje oko 24 sata. Nakon što se poseje ostavi se u hladniju prostoriju i nakon tri meseca se može presaditi. Sadnice se presađuju u zasebne saksije i čuvaju u plasteniku, odnosno na toplom mestu. Za stalno mesto je najbolje saditi u kasno proleće kada prođe opasnost od kasnih mrazeva.
Ukoliko se biljka sadi iz reznica, najbolje je uzeti poluzelene reznice u julu ili avgustu i posaditi u rastresitu zemlju. U ovom period je važno zemlju održavati vlažnom i toplom.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
