Vodena palma, atraktivnog tropskog izgleda
Latinski naziv vodene palme je Cyperus diffusus. Poreklom je sa Madagaskara, gde inače raste u močvarnim predelima. Takođe rasprostranjena je u svim krajevima sveta gde je suptropska i tropska klima.
Vodena palma raste žbunasto i dostiže visinu do 75cm. Na vrhu njene drške nalazi se velika ćuba kapljastih, uskih, na vrhu zaoštrenih listova. Listovi su dužine 15 do 20cm. Ovo je biljka lepog tropskog izgleda. Kod starijih biljki se na vrhu njihove ćube stvore mali cvetići koji obrazuju krug. S obzirom da je veoma atraktivnog izgleda ova palma spada u jednu od omiljenih sobnih biljki. Za sobne uslove najčešće se koriste vrste Cyperus alternifolius.
Isto tako koristi se i u akvrijumima kao ukras. Za uslove u akvarijumima najpogodnija je Cyperus helferi. Vodena palma će svojom gracioznošcu u svaki prostor uneti prirodnu svežinu. Postoje još mnoge vrste ove tropske biljke. Vrsta Variegatus je šarenolista ali se može prtvoriti u zelenu.
Nega i gajenje vodene palme
Vodena palma nije zahtevna niti komplikovana za održavanje. Ovo sobno cveće zahteva samo mnogo vlage, pa bi zato i tacna ispod saksije trebala biti velika i uvek puna vode. Kada dođu letnji dani može boraviti i napolju ili na balkonu ali u hladovini. Ne voli biti izložena jakom suncu. Isto tako u stanu je treba držati što dalje od radijatora ili drugog grejnog tela.
Zimi treba stajati na nekom svetilijem mestu i u prostoriji gde je temperatura od 10 do 18. Ukoliko je previše toplo u prostoriji i vazduh suv može doći do toga da se listovi počnu sušiti. Takođe palmu možemo zimi držati i u vodi temperature od 8 do 10 stepeni, jer ukoliko temperature bude veća palma će nastaviti da raste, a to nije dobro jer je biljci potreban period mirovanja. Vodena palma moze da prezimi zimu i u sobi u kojoj se ne greje, pa čak i u svetlijem podrumu.
Zemlju iz saksije bilo bi poželjno prekopati. Zatim će se nakon redovnog zalivanja u toploj prostoriji gde joj je obezbeđeno dosta vlage, pojaviti novo mlado i zeleno lišće.
Zaliva se obilno tokom cele godine. Voda za zalivanje treba da bude odstojala, sobne temperature i bez kreča. Kada nastupi proleće našu vodenu palmu presadićemo u nešto veću saksiju,ne mnogo veliku jer ne zahteva prostor voli da bude u tesnom. Prehranjuje se od aprila do septembra, na svake dve nedelje tečnim đubrivom, a u period mirovanja jednom mesečno.
Razmnožavanje
Razmnožavanje vodene palme vrši se deljenjem bokora ili lisnim reznicama. Stabljiku sa lišćem treba staviti u posudu sa vodom. Već nakon nekoliko dana, na sobnoj temperature, izbiće prvi korenčići. Posle njihovog jačanja posadićemo biljku u humusnu laku zemlju i dodati malo ilovače. Da bismo ubrzali proces izbijanja korenčića , pre stavljanja u vodu, listove možemo skratiti na pola. Kod ove vrste razmnožavanja mediterasnske palme potrebno je da stabljika lista bude dužine od 4 do 6 cm.
Iskustvo jedne dame koja već dugo održava ovu tropsku lepoticu :
“Imam Cyperus alternifolius već dugi niz godina. Od kasnog proleća do početka jeseni držim ga u vrtnom jezercetu. U jezercetu mnogo brže raste nego u teglici, a i stabljike budu deblje. Dve sezone narastao je uvis više od metra.
U jesen je izvadim iz jezera i ostavim u podrum koji je dosta osvetljen i temperature zimi je tu od 3 do 5 stepeni. Može se zimi čuvati u stanu, samo je bitno održaati joj vlažnost. Najbolje je posudu sa biljkom staviti u drugu posudu sa vodom.
Razmnožava se lako i nakon nekoliko nedelja pusti i korenje i prve listove. Stabljike i lišće mu se osuši ali bez brige na proleće nikne novo. Nabavila sam i patuljastu verziju ove biljke koja takođe ide u jezerce.”
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
