Salvija, lepa ukrasna žalfija

Salvija, latinski naziv Salvia Splendens, je atraktivna dekorativna biljka, poznatija kod nas još i ukrasna žalfija. Dostiže visinu i do 60 cm. Listovi ove lepe biljke su jajastog oblika, glatko, pri krajevima zaobljeni, i svetlo zelene boje. Što se tiče njenih raskošnih cvetova veoma su brojni, cevastog su oblika i otvaraju se od početka maja a sve do pojave hladnih mrazeva. Cevasti cvetovi najčešće su crvene, ružičaste, ljubičaste ili bele boje. U jednoj cvasti nalazi se od 30 do 90 cvetova.

Cvetanje počinje od osnove cvasti ka vrhu, pa se tako samim tim i produžuje period cvetanja. Veoma su zanimljive leptirima, što je interesantno s obzirom da nemaju nikakav miris. Ova jednogodišnja cvetnica je zaista bogata cvetanjem.

salvija cvece

Salvia splendanes potiče iz Brazila gde inače raste kao višegodišnja biljka žbunastog oblika. U našim krajevima gaji se kao jednogodišnja biljka. Posteje mnoge sorte ove biljke.

Vista violet je jednogodišnje cveće, obično plave ili bele boje. Zatim imamo vrstu Sizzler koja je crvene i bele boje. Fuego sorte spadaju u novije vrste koje su bogate cvetovima koji su vatreno crvene boje i dosežu do 20 cm.

Salvia farinaceae je veoma snažna vrsta koja može da dostigne visinu do 60 cm. Ima mnnoštvo cvetova metličastih oblika, koji su sitni. Cvetovi imaju veoma dug vek i zahvalni su za održavanje.

Uzgoj ove biljke veoma je popularan kod ljudi koji žele da osveže svoja stara dvorišta, da ukrase svoje vikendice da prosto ulepšaju sebi prostor u kome borave.

Sadnja Salvije

Salvijino seme niče veoma brzo, u roku od 4 do 5 dana. Seje se u periodu od januarra do marta meseca. Kada nam se pojavi prva klica, tada ce i koren same biljke početi da se formira. Zemlju u koju sadimo treba pripremiti i održavati njenu vlažnost, kako bismo povećali i broj sadnica, pošto je u prvih sedam dana nakon klijanja vlažnost jako bitna za samo razvijanje sadnica. Zemljište ne treba biti ni previše vlažno, jer u tom slučaju može doći do truljenja samog korena.

Visoke sorte mogu se saditi same ili u grupama. Možemo ih posaditi u leji, kamenjaru u vrtu.. Na 1 m2 sadi se od 6 do 9 biljaka, s tim da razmak između njih bude do 20 do 25cm. Salvije niže vrste trebalo bi posaditi u saksije , na terasi ili u žardinjere. Ova vrsta ukrasne žalfije može se kombinovati sa drugim biljkama kontrasnih boja. U većini slučajeva sadi se sa biljkama koje vole svetlost. Često joj društvo prave kadifa, beli alisumom ili verbena. Veoma lep prizor odaje i u kombinaciji sa nekim ukrasnim travama.

Gajenje i nega

Dekorativna biljka Salvija nije preterano zahtevna za održavanje. Salvija je biljka kojoj prija svetlost, te samim tim treba je postaviti na pozicije koje su poprilično osunčane. Ona će na takvim mestima uživati i dostići svoj puni sjaj. Koliko joj prija svetlos toliko ova biljka voli i toplotu. Ukoliko želimo da se ona pravilno razvija moramo joj obezbediti temperaturu gajenja između 16 i 24 stepeni. Ukoliko je ostavimo na nižim temperaturama od onih koje joj odgovaraju može doći do pojave žutila po listovima.

salvija uzgoj

Za presađivanje Salvije dobro je u zemlju staviti i treseta. Sadnja u žardinjerama je dekorativno lepog izgleda ali s obzirom da ima jak koren, često joj taj prostor brzo postane mali i ne izdrži, te se mora presaditi.

Orezivanje joj i nije preko potrebno, tačnije samo treba ukloniti precvetale cvetove.

Razmnožavanje ove biljke vrši se samo hibridnim semenom , koje pospešuje snažno i bujno cvetanje. Kada se seme skine sa hibrida nikad ne može da da preterano lepe biljke. Svako seme se primi. Poprilično brzo cvetaju već iste godine.

Što se tiče zalivanja, ni ono nije komplikovano. Veoma dobro podnosi letnje dane i suše, jer ima veoma jak i snažan koren. Jako je važno da u ranim razvojima ne ostaje bez vode, jer će u tom slučaju i koren ostati ne razvijen.

Zaključak je prost – Zalivanje treba biti umereno, ni previše ni premalo. Kada je zalivamo dobro za našu biljku bilo bi da dodamo neko tečno đubrivo, radi njenog bujnog cvetanja. Dosta tečnog đubriva najpotrebnije joj je u proleće, jer tada troši dosta svoje energije na svetanje, a u letnjim danima količinu đubriva koju joj dajemo možemo smanjiti za polovinu.