Forzicija, zlatnožuti listopadni grm

Forzicija, latinski naziv Forsythia, porodica Oleaceae, vodi poreklo iz Azije, tačnije iz Kine, Japana i Koreje, ali neka vrsta uspeva i u Evropi. U Evropu su prve forzicije dospele 1833. godine kada ih je doneo trgovac cveća. Ova drvenasta biljka ime je dobila po engleskom botaničaru Forsythu.

Opis biljke

Prepoznatljiva biljka, po svojim žutim cvetovima koji se pojavljuju pre listova. Najčešća boja njenih cvetova jeste upravo žuta boja, a u Aziji može se naći i cveće bele boje. Forzicija je listopadna biljka. Njeni lepi cvetovi otvaraju se u martu i aprilu mesecu. Kada su kišni dani, da bi zaštitili druge delove, cvetovi joj se izvijaju. Dostiže visinu od 3 do 6 metara. Listovi se uglavnom jednostavnog izgleda, dužine od 2 do 10 cm. Imaju plod, koji sadrži nekolicinu semenki sa krilcima.

Forzicija

Postoji dosta vrsta Forzicije.

Vrste koje se najviše gaje su:

Forzicija intermedia, koja je nastala ukrštanjem. Ova vrsta grma najviše se uzgaja . Forzicija intermedija manje raste u visinu i poseduje cvetove veoma intenzivnih boja.
Forzicija suspense, koja za razliku od intermedije raste više u visinu i širinu, pa prema tome i zahteva više prostora. Cvetovi su joj takođe žuti, ali manjeg intenziteta.

Sadnja

Forziciji je potrebno da se sadi na sunčanim mestima, mada uspeva i na polu senovitim mestima. Veoma će obilno cvetati, ukoliko ispunimo njene zahteve u vezi zemljišta. Odgovara joj dobra, bogata humusna zemlja. Ona nije zahtevna uspeće i pod drugim uslovima, ali će u tom slučaju znatno manje cvetati. Forzicija se sadi pojedinačno, može i u manjim grupama sa drugim grmljem.

Ova fina biljka može se saditi i kao živa ograda ukoliko se posade više komada i oblikuje lepo i pravilno orezivanjem. Forzicija je jako efektna i kao pojedinačna biljka u dvorištu. U manje situacija može se gajiti i u formi stabla. Ukoliko želimo da imamo Forziciju kao stablo potrebno je da bude posađena na jako dobro mesto i mora joj biti pružena veoma dobra nega.

Orezivanje

Forzicija se orezuje u proleće, nakon njenog cvetanja, a pre nego što počnu da niču mladi izdanci. Ukoliko su žbunovi previše gusti, potrebno je skratiti grane, i dobro prorediti zamršene grančice. Na taj način omogućićemo da i do samog korena dopre više vazduha, koji je potreban za dalji razvoj same biljke. Rezidba forzicije u toku leta nije potrebna, da ne bi prestala da cveta.

Ukoliko ne bismo orezivali našu Forziciju ona bi izgledala poprilično zapušteno, a i suve grane bi joj usporavale cvetanje.

Razmnožavanje

Razmnožiti Forziciju nije težak posao. Najjednostavnije je to učiniti pomoću reznica, tj. mladim, zelenim granama, koje trebamo odseći u kasno proleće, posle procvetavanja. Možemo je odseći i krajem zime, pre nego što se pojave novi prvi cvetovi. Orezivanje Forzicije da bismo dobili reznice vrši se tako što se izdanci od te iste godine iseku na dužinu od 20 do 30 cm, s tim da na sebi svaka ima minimum po četiri pupoljka. Posle postavljanja u zemlju, dva pupoljka bi trebalo da budu napolju.

Kada grančice puste žile ne bismo ih trebali dirati do perioda mirovanja, jer će se presađivanje tada najbolje izvršiti. Ovo pravilo takođe važi i za reznice koje smo poboli u zemlju da ožile u kasnu jesen. Njih ne treba dirati do sledeće jeseni.

Forzicija grm

Još jedan način razmnožavanja je položenicama. To ćemo učiniti tako što ćemo saviti granu, lagano ćemo je spustiti skroz na zemlju , pričvrstiti žicom i na kraju je prekriti zemljom. Naravno kroz ceo proces bićemo jako pažljivi i potruditi se da ne oštetimo samu granu. Tako položenu granu, potrebno je redovno zalivati. Idućeg proleća, razviće se koren na njoj i tada je spremna da je izvadimo i posadimo.

Takođe forziciju možemo razmnožiti i deljenjem korena , u kasnu jesen.

Uzgoj i nega

Forzicija jako voli osunčana mesta, ali odlično napreduje i u senovitim predelima, sa dosta manje cvetova. Lepi raskošni grm forzicije treba bi da bude izložen direktno suncu minimum 6 sati u toku jednog dana.

Njeno zalivanje isto tako nije zahtevno. Forziciji je potrebna manja količina vode, s tim što zalivanja moraju biti redovna. Ne prija joj ni preterano vlažno tle, a takođe ne želi da bude dugo bez vode.

Malčarenje oko biljke nije loša ideja, jer ćemo na taj način sačuvati vlagu.