Dragoljub – dekorativna i lekovita puzavica
Dragoljub, latinski naziv: (Tropaeolum majus) je ukrasno baštensko cveće ali i lekovita biljka koja se rado gaji u domaćim vrtovima. Druga narodna imena za ovu biljku su još: alčašica, dragomilje, latinče, ljubidrag, penjalica, slak… Samo ime ukazuje na to koliko je ova biljka omiljena u narodu.
Dragoljub je jednogodišnja zeljasta biljka koja vodi poreklo iz Latinske Amerike. U Boliviji, Ekvadoru i Kolumbiji se i danas koristi za izlečenje rana i infekcija na koži. U Evropu je Dragoljub stigao u 16. veku.
Listovi dragoljuba su okrugli,sa dugim drškama i izraženom nervaturom. Njegovi cvetovi su krupni, jarko narandžaste boje sa crvenim prugama. Dragoljub cveta leti, a plodovi su suvi trodelni, sa po jednom semenkom. Divlji dragoljub kao samonikla biljka raste u u bukovim šumama.
Nega i održavanje
Dragoljubu za pravilan uzgoj, prijaju topla i suncem obasjana mesta. Nije zahtevna biljka jer ne traži posebne uslove za gajenje. Dragoljub se često seje sa povrćem i voćem jer ih štiti svojim lekovitim dejstvom, odbija štetočine i biljne vaši kao i leptira kupusara.
Može se gajiti i u saksiji na balkonu ali i u sobi pored prozora tokom zime. Dragoljub je jednogodišnja povijuša koja može da poraste od 30 santimetara pa do tri metra. U zavisnosti od sorte, rašće kao kompaktna biljka u saksiji ili će puzanjem osvajati protor uz odredjenu podršku.
Važno je da precvale cvetove redovno uklanjate, kako bi dragoljub bujno cvetao tokom celog leta, sve do oktobra. S vremena na vreme potrebno je prihranjivanje ako je u pitanju gajenje u saksiji – jednom mesečno. Dragoljub je relativno otporan na nisku temperaturu. Kada počnu prve niske temperature, dragoljub ugine.
Lekovitost dragoljuba
U lekovite svrhe se koriste svež list dragoljuba i njegovo zrelo seme. Sadrži mnogo vitamina C i jedan je od jakih prirodnih antibiotika jer deluje protiv gljivica i bakterija a dobar je laksativ i diuretik. Za jačanje imuniteta koriste se tinktura i sveže ceđen sok ove biljke kao i sveža salata.
Razmnožavanje dragoljuba
Dragoljub se razmnožava semenom i to u maju, sejanjem u lejama.
Bolesti
Ako Vaš dragoljubu prestane da cveta, verovatno uzrok leži u previše hranljivih materija u zemljištu ili pak u tome što je zemlja previše glinovita. Razlog može biti i manjak sunca. Štetočine retko napadaju ovu biljku.
Zalivanje dragoljuba
Kako dragoljubu nije potrebna naročito jaka prihrana, tako mu nije potrebno ni mnogo vode. Potrebno je retko zalivanje, tek kada se zemlja osuši. Pratite vremenske prilike i u skladu sa tim, zalivajte ovu lekovitu i ukrasnu biljku.
Presadjivanje dragoljuba
Sadnja dragoljuba se obavlja u proleće uz obaveznu potporu (kočići ili mrežice), uz koju ćete ga privezati, a može se saditi u saksije koje će visiti. Obezbedite biljci potporu ako hoćete da raste u visinu, a oslonac će ujedno štititi slabe vitive dragoljuba.
S druge strane, dragoljub se može saditi i kao grmolika biljka ili cvetni prekrivač tla – biljni tepih. Ovakve sorte sadite u malo većem rastojanju, od oko 40 sm do pola metra. Presadjujte ovu biljku u peskovito dobro drenirano zemljište. Ako je zemlja previše plodna, dragoljub neće uginuti, ali će razvijati samo listove – bez cvetova.
Cena pakovanja sa 15 semena dragoljuba je oko 300 dinara.