By February 11, 2016 0 Comments

Sofora listopadno drvo, medonoša dekorativnih listova

Sefora je biljka koja potiče iz istočne Azije, uglavnom iz Kine. Latinski naziv Sefore je Styphnolobium japonicum. Ovo drvo u Kini nazivaju drvo demona. Njihova stara legnda govori o tome kako je jedan pastir napravio dom za sebe i svoju porodicu od ovog drveta. Jednog dana kada se vratio kući zatekao je sve članove svoje porodice kako leže. Nisu davali znake života. Pastir je verovao da je to bilo delo demona jer je to njihovo drvo, pa su bili kivni jer ga je upotrebio za pravljenje svog doma.

List ovog listopadnog drveta sličan je bagremovom, neparno poraste do 25 cm dugačak, duguljast, jajolik. Na licu listovi su tamnozeleni, a na naličju sivozeleni i dlakavi. U jesen naravno postaju žuti. Postoji dosta vrsta sofore, a najpoznatnija i najrasprostranjenija je je Sophora japonica. Kora ovog drveta debela je, u mladosti dosta glatka sivozelena, kasnije postaje deblja i ispuca. Sofora inače cveta. Pupoljci su jako sitni, zaobljeni i zatupljeni. Potrebno je da stablo bude staro 10 godina da bi cvetalo prvi put.

sofora japonica

Neke vrste imaju cvetve divnih žutih ili ljubičastih boja. Cvetovi formiraju uspravnu vršnu metlicu. Ovo zanimljivo drvo raste i do 25m u visinu. Krošnja je okruglasta. Širina krošnje je i do 15 m. Takođe sofora ima jako razgranat koren. Na našim prostora sofora se još naziva i japanski bagrem. Nije zahtevna biljka i ne zahteva posebnu negu. Jedino zahteva toplije stanište i maksimalno osvetljenje. Dok je drvo još uvek mlado osetljivije je na niske temperature. Dobro podnosi zagađen vazduh i sušu.

Uzgoj

Oplođeni cvetovi prave mahune slične grašku, koje se na drvetu zadržavaju jako dugo, tačnije do zime. Mahune na izgled podsećaju na perle. S obzirom da dosta cveta najčešće je njen uzgoj popularan kod pčelara. Pčele se zadržavaju na cvetu dva minuta, a čak i kad cvet otpadne u njenu još ima nektara, pa ga pčele obilaze i na zemlji. Sofora cveta i medonoši svake godine. Ova vrsta jako je cenjena u pčelarstvu. Med koji se dobija od Sofore je zatvoreno, žut, specifičnog malo gorkog ukusa. Med se kristališe nakon dva meseca.

Njen med ubraja se u med srednjeg kvaliteta. Takođe ovo raskošno drvo uzgaja se i zbog teksture listova i cvetova. U pejzažnoj arhitekturi u parkovima i gradskim prostorijama, uzgaja se kao soliter u grupama, a često se uzgaja i kao alejno drvo. Kao dekorativna i vrlo cenjena medonoša ova vrsta je često gajena u svim krajevima naše zemlje. Naročito je ima u Vojvodi i na primorju.

sofora drvo

Sadnja i razmnožavanje sofore

Sofora se ne razmnožava prirodno u našim uslovima. Iz tog razloga i njene sadnice su jako skupe. Njeno seme sazreva kasno u jesen, a krajem zime je najbolje pokupiti plod sa semenom i držati ga do aprila na suvom mestu. Seje se na dubinu od 2 do 3cm, ali seme se mora držati u toploj vodi da bi omekšalo. Pre sadjenja seme treba zaseći po sredini ili blago isturpijati i potopiti da odstoji u vodi 24 sata. Vrlo je važno da se zemljište što duže održava vlažnim. Mlade sadnice moraju se zaštiti od mrazeva.

Parkove širom Vojvodine krase krošnje Sofore. Do pre par godina Ruski park u Vršacu bio je bogat sa pedeset stabala Sofore, ali nakon rekonstrukcije proredili su. Sada na tom mestu ima samo desetak stabala. Ovo drvo što je starije ono lepše izgleda.



Tags:, , , , , , , ,
Posted in: Ukrasno drveće

Post a Comment

error: Sadržaj je zaštićen !!
shared on wplocker.com