Božur, najlepši majski ukras u bašti

Božur, latinski naziv Paeonia, istoimena familija Paeoniaceae, preko 1300 godina se uzgaja u Kini, odakle i vodi poreklo. Ime je dobio po grčkom Bogu Peonu, koji je izlečio Plutona sa ovom biljkom. Carskim cvetom nazvan je zato što je prvo ukrašavao vrtove bogataša, pa čak i prave carske vrtove. U Evropu ovi divni cvetovi preneti su pre oko 200 godina, a kod nas je počeo redovnije da se uzgaja tek u skorije novije vreme. U Srbiji postoji pet vrsta zaštićenog divljeg Božura:

• Obični, na Tari i Kosovu
• Banatksi, u Deliblatskoj peščari
• Stepski božur
• Muški božur
• Kosovski Božur, u istočnom delu Srbije

Opis biljke

Božur je raskošni cvetni grm, čija visina bude od 1 do 2 metra. Krupni, fantastični cvetovi bele, roze, žute, ljubičaste i crvene boje obraduju nas u toku maja meseca. U rano proleće pojavljuju se izbojci tamno crvene boje , dok njegovi listovi ostaju fine zelene boje sve do zime. Cvetanje ovog lepotana je od sredine maja do sredine juna, sve zavisi o kojoj je vrsti reč. Božur je drvenast, raste u formi grma, koji je ukrašen fenomenalnim loptastim cvetovima. Njegovo cveće može dostići veličinu i do 25 cm. Cvetovi takođe mogu biti dupli, poludupli ili pak jednostavni.

Uzgoj i gajenje

Raskošni Božur najbolje će nam uspevati na dobro osunčanim mestima ili u polu senci. Njegovim potrebama najviše odgovara plodno, umereno vlažno i peskovito zemljište. Nikako nije ljubitelj kiselog supstrata, niti podnosi veliku vlagu. Isto tako nije ljubitelj jutarnnjeg sunca i treba ga izbegavati, isto kao i popodnevne zrake sunca. U ovim časovima sunce može da izazove opekotine na listovima našeg Božura.

Uglavnom se gaje u poluseni, jer na taj način mu produžavamo vreme cvetanja. Ukoliko uzgajamo veliki cvetni grm, moramo mu obezbediti potporu, da bi ga na taj način zaštitili od polegnuća cvetova posle jačih pljuskova i drugih nepogoda.

Sadnja

Božur spada u biljku trajnicu, zadržava se na jednom mestu od 10 do 15 godina. Iz tog razloga veoma je važno da ga posadimo da njemu najodgovarajuće mesto. Pre sadnje dobro ćemo pripremiti zemljište. Duboko ćemo kopati zemlju i usitnjavati je. Božur je biljka koja se sadi u rupe, koje bi trebale da su dubine od 50 do 60 cm, i široke od 60 do 70 cm. Koren kod grmolikog Božura pokriva od 3 do 5 cm zemlje. Grmoliki Božur bi trebao da se sadi tako da mesto kalemljenja bude ispod površine zemlje, između 10 do 15 cm.

Idealno vreme za sadnju Božura je od sredine septembra do oktobra. Osim ukoliko smo se odlučili za sadnju u saksiji, možemo ga saditi tokom cele godine. Na dno moramo ostaviti drenažni sloj od 20 cm, a nakon toga postaviti sloj fine, humusne zemlje, kao i đubrivo i nakon đubriva opet sloj humusne zemlje. Posebno moramo obratiti pažnju na to da nam sam koren ne dođe u dodir sa đubrivom. Od same sadnje do prvog cvetanja potrebno je da prođe po nekoliko godina.

Razmnožavanje

Razmnožavanje ukrasnog žbuna Božura vrši se u jesen na kraju vegetacije, ili u rano proleće. Svaki deo biljke koji smo odvojili mora da ima po tri vegetativna vrha.

Reznicama se razmnožava u zimskom periodu. Drvenaste Božure ćemo lako razmnožiti reznicama i koje su poluzrele u letnjim mesecima.

Razmnožavanje položenicama još jedan je metod kojim se može razmnožiti Božur, i to u toku zime. Iako je Božur dugovečna biljka, naosetljiviji trenuci su mu razmnožavanje i presađivanje.

Nega i održavanje Božura

Zalivanje treba da bude umerenog intenziteta u toku vegetacionog perioda. U vreme njegovog rasta pa sve do njegovog cvetanja, čak i julu, vlaga je jedna od najbitnijih stavki.

Prihranjuje se od njegove treće godine, u proleće sa 50g mineralnog đubriva po svakom korenu. Kada nastupi letnji period posle cvetanja, prihranjuje se organskim đubrivom koje u sebi ima veliku količinu azota.

Ukoliko primetimo braon fleke po mladim izdancima, to je znak da su ga napale gljive, zbog prevelike vlage. Tada trebamo odstraniti zahvaćene izdanke, tako što ćemo ih odseći malo iznad zemlje i tretirati nekim do fungicida.

Orezivanje

Božur zahteva umereno orezivanje. Mlade biljke je potrebno samo blago orezati, kako bi lepše izgledali i zadržali lepu, ali i pravilnu formu. Ovoj drvenastoj biljci orezuju se samo one grane koje se prepliću i čine naš grm pregustim i nepravilnim. Vreme za orezivanje najpogodnije je kasno u zimu ili u rano proleće, u vreme kada je cveće još u fazi mirovanja. Na taj način ćemo da izbegnemo da iz biljke cure sokovi prilikom rezidbe.

Božur u narodnoj medicini

Koren Božura je jako efikasan u lečenju grčeva i to prilikom epilepsije, kao i grčeva mokraćne bešike i bubrega. Božur cveće jača krv, leči nervne slabosti kao što su histerija, padavica, neuralgija i bolesti pretrpljenog straha. Takođe pomaže pri bronhijalnim napadima, bronhijalnoj astmi, bolesti jetre, žutice ili grčenja u periferiji srca. Kod žena je velika pomoć prilikom neredovnog ciklusa.

Lekoviti delovi ove biljke su cvet, koren i seme. Cvet beremo za vreme cvetanja, a koren se ubira kada je star minimum dve godine. Vadi se ili u rano proleće ili u kasnu jesen, zatim se suši na nekom toplom mestu. Seme se sakuplja krajem septembra.

Tags:biljka, božur, cveće, cvetanje, familija, gajenje, latinski naziv, nega, održavanje, orezivanje, presadjivanje, razmnožavanje, sadnja, u saksiji, uzgoj