Amarilis (Kameni cvet), sobna biljka raskošnih cvetova
Amarilis je lukovičasta biljka koja je poreklom iz Južne i Srednje Amerike. Njen latinski naziv je Amarylis. Ima veoma lep cvet interesantnog izgleda koji podseća na trubu. Ova vrsta cveća je sobna biljka i spada u jednu od najtraženijih i najlepših. U nekim predelima nazivaju je još i prugasti sunovrat.
Ima snažnu šupljikavu stabljiku na kojoj se nalaze prelepi zvonasti cvetovi. Cvetovi su uglavnom bele, narandžaste, crveni, pa čak i šarenoliki. Takođe poseduju duge listove sabljastog oblika.
Kako počinje da raste ovo cveće treba držati na toplom i svetlom mestu. Veliki je ljubitelj vlage i ona joj je jako potrebna. Tamo gde su klime toplije može se slobodno gajiti i napolju. Na raspolaganju su razni cvetovi amarilisa koji su zaista neodoljivi i prelepi.
Ukoliko želimo da ugostimo ovu raskošnu lepoticu, trebamo je prvo prerezati oštrim nožem ravno, i staviti u vodu. Tu vodu menjati svakodnevno jer iz stabljika izlazi sluz.
Amarilis cveta od decembra do marta, a u proleće u aprilu i maju, ukoliko se posadi u februaru ili martu. Ukoliko se cveće gaji u kućnim uslovima svetovi će trjati dve do tri nedelje.
Sadnja Amarilisa
Ovu lepu biljku treba zasaditi u sakiju plitko i to najbolje početkom februara u zimu. Saksija koju koristimo mora biti velika toliko da izmeđju lukovice i ivice saksije bude razmak od 2 do 3 cm. Šljunak se treba postaviti na samo dno saksije a zatim je napuniti propusnom zemljom. U tom slučaju najbolje je koristiti zemlju koja je mešavina perlita i humusa. Polovina biljke mora biti pod zemljom. Kada smo taj deo posla završili odmah je treba zaliti sa malom količinom vode.
Da bi koren biljke počeo da se razvija, saksiju treba odložiti na neko tamnije mesto, a nakon razvijanja na neko toplije mesto, gde je temperatura oko 20tak stepeni. Posle desetak dana trebali bi da se pojave prvi izbojci dužine 10 cm. Te prve dve nedelje nakon sađenja biljka se ne treba zalivati, a posle izbijanja svaki drugi dan.
Posle svega toga saksiju bi bilo dobro pomeriti na neko mesto gde ima više svetlosti i gde temperatura nije previsoka za njene uslove. Idealna temperatura za nju je od 15 do 18 stepeni.
Kada se pojavi prvi cvetni pupoljak biljku treba početi prehranjivati tečnim đubrivom za cveće. Ovu biljku ne treba nikad zalivati sa velikom količinom vode da lukovice ne bi počele truliti. Ukoliko dođe do toga koji slučajem mogu se pojaviti i gljiivice u vidu pegavosti lista.
Gajenje i nega Amarilisa
Gajenje i održavanje ove izvanredno lepe sobne biljke je jednostavno i lako. Bitna stavka je da znamo da nakon cvetanja treba odseći dršku, tako da njena visina iznosi 10tak cm. Do poleća je ostavimo da miruje na nekom toplijem mestu, gde temperatura iznosi do 15 stepeni. Naravno moramo joj obezbediti i dovoljno svetlosti.
Kada dođe maj mesec našu lepoticu možemo iz saksije premestiti u baštu. U bašti su joj prirodni uslovi koji joj više prijaju, pa će se samim tim i više razvijati. Jako je važno da im do leta poraste što više lišća i da same lukovice što više porastu kako bi bile spremne za naredno cvetanje.
Za ljubitelje ove biljke koji ne poseduju baštu, postoji rešenje koje će biti prijatnije ovom sobnom cveću. U tom slučaju treba je samo presaditi u veliku saksiju i ostaviti je da uživa na terasi. Kad dođu jeseni dani, a lokovica se vrati u domove, treba sačekati da otpadnu listovi koji su se osušili. Nakon toga koren se skraćuje na 4cm i odlaže se sama lukovica na neko fino tamnije mesto. Ostavićemo je na tom mestu da odmara minimum osam nedelja.
Ukoliko ostavimo lukoviću cele godine da cveta u jednoj saksiji i preskočimo presađivanje ona će vremenom početi da se smanjuje umesto da se povećava. Veoma je bitna stavka i samo zalivanje. Zalivanje ne smemo produžiti i u jesenjem periodu, jer ćemo kamenom cvetu na taj način usporiti cvetanje ili će naša biljka skroz prestati sa cvetanjem. Isto to nam se može desiti i ukoliko ne vodimo računa o temperaturi i Amarilis ostavimo na nižoj temperaturi od četiri stepena.
Razmnožavanje kamenog cveta
Razmnožavanje Amaralisa vrši se deljenjem mladih lukovica od starih ili semenom. Ukoliko se odlučimo na metodu razmnožavanja semenom možemo dobiti ponekad i nove sorte. Sa mladim lukovicama raznožavanje vršimo tako što ćemo ih ostaviti što duže uz stare lukovice od koje su izrasle, da bi na taj način što bolje ojačale. Prvo se sade u male saksije, da gornji otvor bude u prečniku 7 x 7 cm. Posle nekog vremena kada se dobro užile presađujemo ih u malo veće saksije.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
