Visibaba, radosni vesnik proleća

Opis biljke visibabe

Visibaba, latinski naziv Galanthus nivalis, familija Amaryllidaceae , tačnije iz porodice sunovratki je. Galanhus u grčkom prevodu znači Gala, što bi kod nas značilo Mleko. Anthos je cvet, a Nivalis znači sneg, što nam govori o njenoj boji cvetova. Ovaj naziv dobila od našeg čuvenog botaničara Josifa Pančića u 19. veku. Ova malena lukovičasta biljka uvek nas obraduje. Ona simbolizuje nadu u bolje sutra, upornost i neuništivu vernost.

Visoka je svega 15tak cm. Poseduje uske listove plavičasto zelene boje, koji po sredini ima izraženji žljeb. Listovi su joj nepotpuni, u vreme cvetanja dugački su od 8 do 9 cm, a široki od 4 do 7 mm. Cvetovi su bele boje, dužine do 10mm. U svakoj od tri pregrade cveta nalazi se nekoliko semena. Sobzirom da je ovo mirmekohorna biljka, njeno seme raznose mravi.

Visibabe gajenje

Njene nežne latice dugačke su oko svega 2 cm. Spoljašnje latice se blago uzdižu i odvajaju se od unutrašnjih. Unutrašnje su nešto kraće i ukrašenje zelenkasitm i žutim mrljama. Što se tiče njenog mirisa, on je malog intenziteta ali to ne umanjuje njenu nežnost i lepotu. Visibaba raste u zlzelenim, listopadnim i mešovitim šumama. Ova mala, ali veoma prijatna biljčica krasi područja Sreednje Evrope, Male Azije, Kavkaza, od Pirineja pa do Karpata. U Alpima može boraviti i na 2200m nadmorske visine.

Za visibabe znamo od davnina, One su samonikle na celom Balkanu. U našem narodu na ovo cveće se gleda samo kao na baštensko ukrasno bilje, dok se u svetu visibabe proučavaju vrlo intenzivno. Ta istraživanje se vrše kao izvor specifičnih alkalodida i proteina, kako bi se ustanovila njihova primena u humanoj medicini i farmaciji. One sadrže galantamin, koji u velikim količinama pomaže u lečenju Alchajmerove bolesti, kao i kod vaskularnih oboljenja.

Nešto što je veoma zanimljivo u vezi ove vesele biljčice je da je u našem narodu svi smatraju vesnikom proleća, a zapravo visibaba cveta od januara do aprila. U vreme cvetanja visibabini listovi su kratki pri dnu biljke. Tek kada procveta i kada se stabljika pogne na dole ka tlu, listovi rastu i postaju zreli. Neprkosnoven je prizor male nežne visibabe koja izviruje iz snega, moramo priznati.

Uzgoj i gajenje visibabe u dvorištu

U periodu od avgusta pa do polovine septembra vrši se sadnja lukovice visibabe. Trebamo joj obezbediti senku slabijeg intenzteta od nekog grma ili drveta, jer joj više odgovara polumračno mesto. Potrebno je saditi ih na dubini od 5 do 10 cm. Najbolje bi bilo saditi ih u grupama, radi lepšeg vizuelnog efekta. O kojoj god vrsti da se radi lepše će izgledati grupisane. U grupi bi trebalo da ima bar po 15 do 20 lukovica. Opet naravno treba povesti računa o tome da ostavimo dovoljno mesta između tih lukovica, jer će svaka od tih lukovica stvoriti još lukovica postrani, i nakon nekoliko godina prekiće celu površinu tla.

Visibabe stvaraju plodove od po nekoliko semenki, kada im prođe cvetanje. Te semenke ne treba sklanjati, ostavićemo ih na biljci, iz razloga što semenje poseduje specifično ulje, koje mravi obožavaju. Ovi marljivi insekti raznosiće to seme i na taj način obaviće se razmnožavanje visibabe. Kada nastupe jesenji dani naše visibabe ćemo zatiti tako što ćemo mesta na kojima rastu prekriti rastresitom zemljom, tresetom, a na proleće ćemo je počastiti kompleksom mineralnog đubriva. U baštama na našim prostorima rastu i džinovske visibabe koje se nazivaju Galanthus elwesii. One su jako krupnih cvetova, visoke čak do 25 cm, i cvetaju malo ranije od običnih vrsta.

Visibaba cvece

Ukoliko nam se desi da nam visibaba ne cveta u dvorištu znači da joj je potrebno rasađivanje. Pokušaćemo tada da oživimo tj. podmladimo naše biljčice. Najbolje je da to obavimo odmah nakon perioda koji je namenjen za cvetanje. Tada ćemo da izdvojimo lukovice i rastavimo ih. Ova biljka se ne prehranjuje, jer sva količina njene energije koju poseduje završiće u listovima. Zatim ćemo pripremiti rupe, u koje ćemo sipati čisti humus. Dovoljno je da rupe budu dubine 15cm, i po mogućstvu budu izemeđu nekih žbunića radi senke koje visibabe zaista žele.

Gajenje visibabe moguće je i u saksiji. Ukoliko smo se odlučili za ovu varijantu, trebamo znati je najbolje presađivati je u julu ili avgustu, kada se biljka nalazi u fazi mirovanja. Saksija ne treba biti izložena preteranoj svetlosti i suncu, jer smo već pominjali da ova biljka više voli polumračne prostorije. Takođe ne treba ni preterivati u zalivanju. Sve u svemu malena visibaba uopšte nije zahtevna i idealna je za početnike.

Zanimljivosti o visibabi: Postoji legenda o visibabi koja govori o tome da kada su Adam i Eva gubili nadu da ledena zima nema kraja, pojavio se anđeo koji je snežne pahulje pretvarao u visibabe i na taj način joj pokazao da zima ustupa mesto proleću.